Osnovna namena ovog prskanja je:
1. Dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način
2. Sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka.
To su infekcije koje izazivaju sledeći patogeni:
a. Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća)
Kada uđe u voćku, bakterija naseljava elemente drveta i kore – tim brže i jače što su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz 2 – 3 godine, kao izumiranje drveta i kore. Kada se štete pojave, nema više efikasnog suzbijanja.
b. Stigmina carpophilla (ranije: Clasterosporium carpophillum) prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve
Ovaj patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od 2°C do 4°C. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak – ranice iz kojih se izlučuje smola, kada se te ranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela.
c. Grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno – iznenadno sušenje (apopleksiju ) kajsije:
– odnosi se na već navedenu bakteriju Pseudomonas syringae pv. syringae i gljivicu Cytospora spp – koje, pojedinačno ili zajedno, predstavljaju značajne faktore apopleksije kajsije.
Danas se smatra da ima nekih 9, a možda i više, faktora apopleksije kajsije.
3. Sigurnija i lakša zaštita breskve od kovrdžavosti lista breskve (prouzrokovač Taphrina deformans)
Prskanje bakarnim preparatima u vreme početka opadanja lišća namenjeno je suzbijanju drugih uzročnika bolesti breskve (Stigmina, Cytospora, Fusicoccum). Istovremeno se smanjuje i infekcioni potencijal gljivice Taphrina deformans, tako što bakarni joni unište najveći deo spora patogena koje se nalaze na površini i u otvorenim ranicama na grančicama, granama i stablu.
4. Smanjenje infekcionog potencijala mnogih drugih značajnih bolesti, kao što su monilioze koštičavog voća i drugo.
Standardne preporuke kažu da se prskanje izvodi kada otpadne veći deo lišća, kako bi kvalitetno pokrili grančice, grane, stablo.
To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama.
Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju.
POTREBNO JE KVALITETNO POKRITI BAKARNIM PREPARATIMA SVE DELOVE VOĆKE!
Izbor preparata i koncetracije:
Mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost dajemo preparatima na bazi bakar-oksihlorida i bakar-hidroksida.
Organska zamena bi bila soda bikarbona 10 grama na 10 litara vode.