Najcešće viroze ruže:
Na ruži je opisano nekoliko vrsta virusa medu kojima su najznacajniji: virus žutog mozaika ruže, virus crtičavosti ruže i virus uvenulosti ruže. Nadzemni vektori ovih virusa nisu do sada poznati, pa je očevidno da se virusi održavaju i šire zaraženim sadnicama. Zaraza sadnica potiče od pupoljaka ili kalem-grančica koje se uzimaju sa zaraženih matičnih biljaka. Sejanci divlje ruže kao podloga su u ovom pogledu bezopasni, pošto se ovi virusi ne prenose semenom
Posebnu grupu virusa ruže sačinjavaju nepovirusi:
virus mozaika gušarke i virus latentne prstenaste pegavosti jagode. Oni se prenose nematodama u zemljištu i manjeg su značaja od prethodne grupe virusa.
S obzirom na mogućnost širenja virusa, osnovne mere za zaštitu ruža od virusnih zaraza su sledeće: za proizvodnju koristiti zdrave sadnice; zdrave sadnice proizvesti samo iz pupoljaka i kalem-grančica sa zdravstveno proverenih matičnih biljaka; zemljište za proizvodnju sadnica dezinfikovaiti, radi suzbijanja vektorskih nematoda.
Žuti mozaik ruže (Rose yellow mosaic)
Žuti mozaik ruže je rasprostranjena viroza čiji je prouzrokovacč najviše proučavan. Po različitim simptomima poznat je još ili samo kao mozaik ili infektivna hloroza ruža. 1z zaraženih biljaka izdvojeni su virus ruže, koji izazivaju pomenute tipove oboljenja. Prirodni domacini virusa su: Rosa multiflora i R. canina. Na zaraženom lišću su vrlo različiti simptomi oboljenja. To su difuzne ili jasno ograničene pege, po izgledu prstenaste, poluprstenaste ili nepravilne i često međusobno spojene. Na liskama nastaju i hloroticne linije duž glavnog nerva u obliku hrastovog lišća; ponekad se hloroza i žutilo protežu takođe duž glavnog nerva. Zaraženo lišće je izmenjenog oblika i nešto sitnije. Proizvodnja i korišćenje zdravih sadnica je osnovna mera u zaštiti ruže od virusnih zaraza, pošto su drugi načini njegovog prenošenja još nepoznati.
Virus crtičavosti ruže (Rose streak virus)
Virozna crtičavost ruže rasprostranjena je u SAD i Evropi. Izaziva je virus čije su osobine nedovoljno proučene. Simptomi oboljenja su različiti i mogu se svrstati u tri osnovne grupe.
Za prvu grupu su karakteristične mrke prstenaste pege i mrka prugavost duž nerava na razvijenom lišću, kao i mrke ili zelenkaste prstenaste šare na stablu. U drugoj grupi su simptomi u obliku zelenih i mrkih šarenih pega na lišću koje kasnije opada. Treca grupa simptoma je uglavnom karakteristicna po žutozelenoj prugavosti nerava i vodenastim prstenastim pegama na stablu. Simptomi mogu biti različiti prema kultivarima, ruže.
Prirodni domaćini virusa su ruža (Rosa multflora) i druge vrste iz istog roda. Virus se prenosi jedino kalemljenjem, pa je zato proizvodnja bezvirusnih sadnica osnovna mera u zaštiti biljaka.
Virus uvenulosti ruže (Rose wilt virus)
Uvenulost ruže izaziva virus čije su osobine malo proučene. Oboljenje se javlja na raznim vrstama biljaka iz roda ruža (Rosa sp).
Prvi simptomi oboljenja zapažaju se na lišću mladih lastara. To su okrugle i eliptične nekrotične pege na lišću koje se povija unazad. Zaraženo lišće postaje crvenkasto i opada. Vrhovi lastara pocrne, a zatim izumiru i celi lastari. Progresivni procesi nekroze duž lastara izazivaju uvenulost biIjaka, pa se po ovom simptomu oboljenje naziva uvenulost ruže. Zaražene biljke mogu privremeno prizdraviti, ali na kraju ipak uvenu.
Virus se prenosi kalemljenjem, a podaci o njegovom mehanickom prenošenju i prenošenju biljnim vašima su nedovoljno pouzdani. Zdrave sadnice, kao i kod drugih virusa ruže, osnovna su mera za proizvodnju zdravih biljaka. Na ruži se, kako je rečeno, javljaju i nepovirusi: virus mozaika gusarke i virus latentne prstenaste pegavosti jagode. Virus mozaika gusarke izaziva prosvetljavaje nerava i prstenastu pegavost na lišću ruže. Tipični simptomi zaraze virusom latentne prstenaste pegavosti jagode su suženi i smanjeni zalisci ruže. Oba ova virusa se prenose u zemljištu nematodama iz roda Xiphinema, pa je potrebno dezinfikovati zemljište nematocidima, kako bi se sprečila aktivnost vektora u prenošenju virusa.